ducin blog

Live Free or Die

Sat, 02 Aug 2008 23:15:00 GMT

Znate kako pametan Srbin zove glupog Srbina?

Telefonom iz inostranstva!

Ako baš imate neke potrebe da me čujete, od sada možete to da uradite samo telefonom. Broj je dole, na dnu strane.

Mislim da jedno vreme neće biti tekstova na ovoj strani. Ako ih i bude, biće to samo IT. Baš me zabole šta se tamo kod vas radi, nema više "politike".

Ko zna, možda se jednog dana opet sretnemo. Naravno, veliki pozdrav za bratiju.

OpenSource ekonomija

Thu, 10 Jul 2008 13:50:00 GMT

Na tržišnom rešenju zanimljiv komentar ranije odluke grupe Radiohead da svoje pesme učini besplatnim za download. Naime, grupa je dozvolila slušaocima da besplatno „skidaju“ pesme i ostavila im na savest da sami doniraju iznos koji misle da pesma vredi. Rezultati su poražavajući, što je dovelo do toga da grupa odustane od ovakvog načina distribucije. Kako kaže Slaviša Tasić, prema ekonomskim teorijama nije čudno što Radiohead nije ništa zaradio, čudno je da je uopšte imao ikakav prihod.

Ono što mene interesuje je kako se to odražava na ekonomiju Open Sourc-a. Jer, prema ovoj tezi, ako na primer MySQL server možete besplatno da preuzmete, očekivani prihod kompanije MySQL(ili ti SUN) teži nuli. Da li može da postoji kompanija, koja kao takva ima jedinu svrhu da generiše profit, a koja svoje poslovanje zasniva na open source poslovnom modelu. I da li uopšte postoji nešto kao što je open source poslovni model.

Sa druge strane postoji veoma jednostavan argument koji govori u prilog tome da je open source ekonomija moguća. Taj, da takve kompanije godinama postoje i da se njihova vrednost beleži pravim dolarima. Mene muči pitanje, da li kada MySQL „pokloni“ svoj DB server, tako pokloni i deo potencijalnog prihoda i profita. Da li su to dolari koji su izgoreli negde u vazduhu, i od kojih niko nije imao koristi. Čak ni krajni korisnik, koji bi dobio bolji proizvod da su te pare uložene u istraživanje i razvoj. Naravno, stoji da većina tih koji danas koriste MySQL ili bilo koji drugi OS proizvod, ne bi ni koristili ove proizvode da se oni plaćaju. Kako god stvari stoje, mislim da se ekonomisti nisu dovoljno potrudili niti posvetili odgovarajuću pažnju da nam objasne ovaj open source fenomen.

C++ pokreće Joint Strike Fighter

Tue, 24 Jun 2008 20:21:00 GMT

Verovatno ste čuli za Joint Strike Fighter(JSF). Cilj projekta je da se napravi borbeni avion koji bi objedinio potrebe sva tri roda vojske. Bilo je nekoliko emisija o razvoju ovog aviona na kablovskim kanalima. Ono što verovatno niste znali, je da je softver koji pogoni ovaj avion pisan u C++u. Za one hardcore C++ programere, ovde se nalazi dokument standarda kodiranja, koji koristi razvojni tim. Embeded sistemi, ugrađeni u ovakav avion, zahtevaju real-time izvršavanje(zamislite posledice u suprotnom), te su na primer, izuzeci(exception) i upotreba operatora new standardom zabranjeni.

Međutim, ovo priča nije toliko dokaz o upotrebljivosti i mogućnosti široke primeni C++a, koliko je dokaz da je vojska digla ruke od jezika Ada. Čime je, praktično, ozvaničena smrt Ade. Na širem planu, ovo nas podseća na nešto još važnije. Da koliko se god trudili prethodnih decenija da kvalitativno unapredimo postupak razvoja, uvek bi dolazili u ćorsokak. Rezultati su bili samo kvantitativna poboljšanja, merena jednocifrenim faktorom. Formalna specifikacija. Verifikacija i validacija. Transformacioni razvoj. CASE alati i generisanje koda. Sva čuda softverskog inženjerstva su bila tu, ali rezultati nikada nisu zavredili veću pažnju. Sve te tehnike gotovo da nikada nisu videle širu primenu. Opet smo se vratili na početak. Na C++, kakav god on bio. Bolje, izgleda, nemamo.

No da što kraće pokušam da zaključim celu priču. Mnogi će izgleda morati da pročitaju taj „No silver bullet“. Razvoj softvera je ipak inherentno složen proces. Rešenje problema nećemo ugledati skorije. Iskren da budem, mislim da rešenje nećemo nikada ni naći. Možda zato što ovaj problem i nema rešenje.

Kako do IT kadrova

Fri, 06 Jun 2008 09:50:00 GMT

Danas će u Svečanom salonu Skupštine grada biti uručeni sertifikati polaznicima specijalističke informatičke obuke, a reč je o programu za podsticanje zapošljavanja u oblasti informacionih tehnologija koji je finansiran iz gradskog budžeta.

Program je kreiran u saradnji sa poznatom kragujevačkom softverskom kućom ''Hermes SoftLab Srbija d.oo'', sproveo ga je ovdašnji Prirodno matematički fakultet, a 15 polaznika, studenata i diplomaca će se i zaposliti u ovoj kompaniji. Vrednost projekta je 755 hiljada dinara, polaznici, koji su izabrani na konkursu, obučeni su za oblast softverskog inženjeringa. Izvor

Ako vas je prošla prvobitna euforija i napad sreće zbog ove vesti, možda počnete da se pitate ko pije a ko plaća u celoj priči. Da pokušam da vam objasnim situaciju na prostom srpskom. Skupština grada, parama iz budžeta, za potrebe jedne privatne IT kompanije, plaća jednom fakultetu da za dve nedelje svoje studente nauči ono što je trebalo, a nije ih naučio za 4 godine studiranja. Ne znam šta je gore. Fakultet koji ne može da proizvede normalan IT kadar, pa mora da organizuje nekakve „turbo“ kurseve. Tobože ozbiljna IT kompanija, koja je iz budžeta isterala milion dinara, za potrebe obuke i skrininga svojih kandidata. Ili pokvarena i korumpirana lokalna administracija koja je omogućila čitav ovaj cirkus, pa nam to predstavlja kao nekakav projekat od suštinskog i strateškog značaja.

U celoj priči žao mi jedino mojih kolega koji su opet ucenjeni i prevareni. Ili kako reče jedan od tih kolega: „Gde si bio? Nigde. Šta si radio? Ništa.“

Pravi programeri znaju C ?!

Sat, 24 May 2008 20:21:00 GMT

Nekada je najveća dilema studenata bila: „Da li treba da naučim C?“. Oni manje iskusni dolazili bi kod svojih iskusnijih kolega sa ovim pitanjem. Čini mi se, nažalost, ovo pitanje danas više niko i ne postavlja. Nekada je C bio stvar prestiža, a danas na onoga ko zna C gledaju kao na budalu, koja je protraćila par godina svog života. I da budem potpuno jasan. Kada kažem C, mislim tada na kombinaciju C/C++. I imam potpuno jasan odgovor. Pravi programer mora da zna C! Tačka. Oko ovoga nema rasprave. Ne zato što ga ja znam, već iz jedinog dobrog razloga koga mogu da se setim. C nema nikakvu zamenu.

Za one koji ne veruju meni, zanimljivo je šta kaže jedan poznati bloger. O onima koji ne znaju C:

They don't really know what a pointer is.
They're not even using a real compiler! That thing they're using doesn't even generate native code you know. It's "byte code", so it's not real.
Those people have never had to manage their own memory.
In fact, they've never really had to do anything at all. I mean really. They're building on a class library that's got more features in it than Photoshop.

Ne znam koliko su ovi argumenti objektivni. Niti znam koliko je ovo značajno za vas. Ali sa sledećim zapažanjem mogu samo u potpunosti da se složim:

All of the truly extraordinary developer s I know are people who really understand the kind of low-level details that C forces you to know.
Every programmer without C experience has a clear path of personal development: Learn C. Get some real experience using C to write a serious piece of software. Even if you never use it again, you'll be a better programmer when you're done.

I možda ono najbitnije na kraju: Furthermore, I'll admit that knowing C is not a magic solution to poor skills. A lousy developer who happens to know C is simply better equipped to hurt himself or somebody nearby. Ili na prostom srpskom: „Od lošeg programera, C će napraviti još goreg“. Jednostavno za neke nema nikakve pomoći. Osim možda da promene profesiju…

Čestitam vam Beograđani...

Wed, 14 May 2008 23:07:00 GMT

...dobili ste novog gradonačelnika. Čestitam i svim članovima DS-a. Vaš predsednik je napravio odličan posao i prodao Beograd zarad republičke vlade. Čestitam i vama građani Srbije. Dobili ste stabilnu vladu zahvaljujući SPS-u i njihovoj brizi za vašu jevropsku budućnost. I opet ničega ne bi bilo da naš dragi Boris Tadić nije objasnio kako je SPS jedna poštena i čestita stranka. Skoro ni on sam ne vidi razliku između DS-a i SPS-a. I u pravu je. Ili ipak treba da čestitam samom Borisu. Samo žao mi je, uvek nekoga ostavi u suzama. Prošli put Šutanovca, sada Đilasa.

Jedino bitno, u sigurnim ste rukama. Brinuće za vas ili Vučić ili Dačić. Za vas Beograđane i jedan i drugi. Divno zvuči. Mogao bi da bude slogan na sledećim izborima. Na onim izborima na kojima će cenzus biti 10%. Naravno, tada to neće biti problem za državotvorni SPS...

(Pred)Izborna šutnja

Sun, 11 May 2008 18:21:00 GMT

Evo kako su iz DS-a, danas oko 18 časova, pozdravili sve pretplatnike državnog telekomunkacionog preduzeća, mlađe od 30 godina:

Pred nama je izbor: Evropa ili izolacija. Danas odlučujete o budućnosti, stipendijama, poslu, putovanju bez viza. Izađite i zaokružite broj 1! ZA EVROPSKU SRBIJU!

Da sam i u najdubljoj podsvesti imao ideju da glasam za njih, sada to ne bih učinio. Svoj politički izbor sam odavno promenio, samo još da promenim provajdera telefonskih usluga.

Kako (ne)ću opet pojesti govno

Sat, 03 May 2008 17:53:00 GMT

...ili u podnaslovu, "državna bezbednost" i dalje širi pipke. Naravno radi se, a o čemu bi drugom, o 11.5.

U Kragujevcu imamo obavezu zbog Šumarica da zahtevamo da se uhapse Karadžić i Mladić, kako nam se ne bi desila nova nesreća - da se suočimo sa nekim mladim Karadžićima i Mladićima koji su porasli na pogrešnom sistemu vrednosti, izjavio Čedomir Jovanović

Sve je počelo pred prethodne parlamentarne izbore. Onda kada sam shvatio da je LDP jedina politička opcija za mene. Ponesen novom dozom entuzijazma, otišao sam na predizbornu konvenciju LDP-a, u sali Šumadija. Kako sam došao kasno, mogao sam jedino da sednem na balkon, jer u prepunoj sali nije više bilo slobodnog mesta. Na žalost, sa ono nekoliko udbaša što su tu sedeli, mogao sam jasno da vidim šta se dešava dole. U desnom redu sedišta, negde na sredini, sedela je ta odvratna faca, masne kose. U trenutku, sve mi se srušilo. Zar je i on tu?! Tajkuna što se obogatio u miloševićevoj eri. Naravno, zahvaljujući onima sa početka teksta. Bilo mi je jasno da je njegov zadatak bio da glumi "finansijera". U osvit 5. Oktobra, finansirao je sve tada poznate opozicione stranke. Tog dana, bio je kao i ja, gost bez ikakvog svojstva, privilegija ili časti. No to nije dugo potrajalo, kao što će se ubrzo videti.

To što se tada desilo, potpuno sam gurnuo negde u podsvest. Smislio sam sebi neko opravdanje, i na kraju sa gorčinom u ustima smogao snage da odem na glasanje i zaokružim naravno LDP.

Kragujevačka policija je lišila slobode i, uz krivičnu prijavu, istražnom sudiji Okružnog suda sprovela Nikolu S. (29) iz Kragujevca, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja
Policija sumnje da je Nikola S. u drugoj polovini aprila ove godine, u više navrata članovima porodica, inače svedocima u krivičnom postupku koji se u Okružnom javnom tužilaštvu vodi protiv Gorana K. iz Kragujevca, obećavao poklone kako bi pred istražnim sudijom promenili ranije dat iskaz. On je od njih zahtevao da se, kada promene iskaz, čvrsto drže nove izjave i na taj način bitno utiču na ishod krivičnog postupka.

Skoro da sam zaboravio na prethodna dešavanja, kada sam negde pred poslednje predsedničke izbore, listajući kanale naišao na prizor od koga se umalo nisam šlogirao. Na Trgu Republike, rame uz rame sa Čedomirom Jovanovićem stajala je pomenuta osoba, na nekoj akciji LDP-a. Videlo se šta se desilo u međuvremenu, i kako je dotični počeo da se "zanima" za politički život. Da se potpuno infiltrirao, postalo je jasno veoma brzo. Na sledećoj konvenciji LDP-a u Kragujevcu. Za nepunih godinu dana, stekao je puno poverenje kod samog Jovanovića. U tom svojstvu, dobio je ulogu "domaćina", te je goste iz Beograda ugostio u jednom kragujevačkom lokalu.

Može nekom da bude od koristi, pa da napišem i da je pomenuti najbolji prijatelj drugog kragujevačkog tajkuna koji je jako „popularan“ u poslednjih mesec dana. Gorana K., optuženog za silovanje i podvođenje maloletnih devojaka. Nikola S.,"suvlasnik" spornog lokala u kome je i sinoć, odseo Jovanović i funkcioneri LDP-a, organizovao je društvo ovih maloletnica za pomenutu gospodu biznismene. Kako je naš domaćin svojim gostima prećutao da je ovo mesto, koje poslednjih dana policija intenzivno posećuje, leglo prostitucije nije poznato. Prećutao je da se u više navrata u pomenutom lokalu zabavljao u društvu ovih "devojčica". Nije poznato ni to kako je uspeo da se njegovo ime ne nađe na optužnici zajedno sa Kojovićem. To što je svoju sklonost ka pedofiliji prećutao je možda jasno, ali što nije rekao ko je famozni gospodin Oskar, koji je stalno u njihovom društvu, to je već zla namera. A istina je da je gospodin Oskar "penzionisani" radnik državne bezbednosti. Da li je sve to slučajno, ne znam. Kao što je možda bilo slučajno da svi snimci sa sistema video nadzora u lokalu naprasno nestanu. Šta pored bahanalija krije "špijunsko gnezdo" znaju do kraja samo pomenuta gospoda biznismeni.

U teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila na autoputu Kragujevac - Beograd, u Batočini, poginuo je Dušan Lifkić (32). Lifkić je nastradao u sudaru s jednim Kragujevčaninom i za sada nema preciznih informacija šta se na putu dogodilo.

Da li je na autoputu tada i u to vreme bio i Oskar, ne znam. Ali znam da je "jedan Kragujevčanin" što je prešao na Lifkićevu stranu kolovoza, i na mestu ga usmrtio, isti onaj gospodin što je priredio večeru Čedomiru Jovanoviću. Naravno kao i sada, i tada je u potpunosti izbegao sud i odgovornost. Koliko je još puta izbegao optužnicu, ni to ne znam.

Da li pored svega toga treba da glasam za LDP. Za Čeodmira Jovanovića, kome je "prijatelj" miloševićev tajkun, pedofil i udbaški ubica. Da, odgovor je jasan. Glasam za Čedomira Jovanovića. Verujem da nije znao ko su mu „prijatelji“. Verujem da su ga prevarili. Glasaću i za Petra Lukovića. Za Boru Todorovića. Za Biljanu Srbljanović. Oni nisu tajkuni. Nisu ni udbaške ubice. Neka to dobro što ima LDP, pobedi ono zlo. Glasaću baš zato da sada ne pobede. Da ne izraste taj udbaški korov…

Zaštita i sigurnost informacija

Thu, 01 May 2008 19:40:00 GMT

Naslov možda ne prija uhu, ali svi znaju o čemu se radi. Gotova svi imaju svest koliko je ovo bitna tema. Međutim, bez obzira na važnost ovog pitanja, problem bezbednosti je najčešće zanemaren. Retko gde ćete imati priliku da učite o sigurnosti računarskih sistema. Svi akademski kursevi posvećeni su algoritmima, programskim jezicima(čitaj Java) ili teorijskom računarstvu. Ovu temu, obično i sami programeri poznati po samoukosti, ostavljaju za kasnije, što obično bude nikada. U tom pogledu, imao sam sreće da u prošlom semestru izučavam ovu materiju, i hteo to ili ne upoznam se sa nečim što čini pismenost jednog programera.

Problem bezbednosti je izražen posebno danas, u uslovima poplave Web aplikacija, od kojih je dabar deo ranjiv još „iz aviona“. U kombinaciji sa gomilom aljkavih programera, rezultati su potencijalno katastrofalani. Verovatno da jedino lenjost sprečava zlonamernike da učine više štete.

Da li je sistem siguran?

Prvo pitanje koje pada na pamet. Kao i obično, pitanje bez dobro dogovora.

Ovo nije problem koji bi mogao da bude rešen nekim matematičkim aparatom. Ne postoji instrument koji može da kaže da li je neki sistem siguran ili ne. Kao što ne može da se kaže da li neki program ima ili nema grešaka. Nejasno je da li strogo formalno, uopšte i možemo da definišemo šta je siguran sistem. Najbolje je na ovaj problem gledati kao na jedan inženjerski problem, i uvesti nešto manje strog kriterijum, sa pitanjem da li je sistem dovoljno siguran. Jedino dovoljno dobro rešenje je osloniti se na dobru praksu i skup već oprobanih metoda.

Sa ekonomskog aspekta može da se govori i o prihvatljivom nivou rizika. Kako nisam ljubitelj, a nadam se ni drugi, ekonomskog pogleda na stvari, ostavimo tu temu za neki drugi put…

Napadi i pretnje

Prosto rečeno, napad je bilo koja akcija koja ugrožava sigurnost informacija. U [1] se kaže:

U osnovi, napadi su akcije koje su usmerene na ugrožavanje sigurnosti informacija, računarskih sistema i mreža. Postoje različite vrste napada, ali one se generalno mogu klasifikovati u 4 različite kategorije.

Tako autori navode sledeće kategorije napada:

Presecanje ili prekidanje
Presretanje
Izmena
Fabrikovanje

Da bi se napad uopšte dogodio, sistem mora da ima određenu ranjivost(vulnerability), koja može da se iskoristi(eksploatiše) sa ciljem kompromitovanja sistema. Ranjivost može da nastane na više načina. Kao posledica greške u dizajnu, kao posledica greške ili previda u poslovnim pravilima ili kao posledica programerske greške(ko je rekao prekoračenje bafera). Na taj način, svaki potencijalni protivnik sa namerom i kapacitetom da iskoristi određenu ranjivost i situacija koja može da dovede do napada, predstavljaju pretnju po sistem.

Na osnovu pretnje, mogućnosti da se pretnja realizuje i materijalnog gubitka koji bi na taj način nastao, može da se izračuna i rizik. Zatim, na osnovu rizika može da se kreira i strategija ili plan rešavanja ili ublažavanja pretnje. No, ekonomski aspekti nas ne interesuju u ovoj priči…

Kriptografija

U osnovi svake sigurnosne tehnike ili servisa obično leži kriptografija. Bruce Schneier je na pitanje šta je to kriptografija dao sledeći jednostavan odgovor:

Ako uzmem pismo, zaključam ga u sef, sakrijem taj sef negde u Njujorku, a zatim vam kažem da pročitate pismo, onda to nije kriptografija. Sa druge strane, ako uzmem pismo i zaključam ga u sef, a zatim vam dam taj sef, njegovu projektnu dokumentaciju i stotinu identičnih sefova sa njihovim šiframa, a vi i dalje ne možete da otvorite sef i pročitate pismo, to je kriptografija.

Osnovni zadatak kriptografije je proučavanje kriptografskih algoritama, ili svima poznato, algoritama šifrovanja. Današnje šifre svoju moć zasnivaju na nečemu što se zove ključ(nije uvek tako, Cezarova šifra). Nasuprot kriptografiji, kriptoanaliza ima zadatak da na osnovu šifrovanog teksta odredi početni tekst ili ključ koji je korišćen. Kriptologija obuhvata zajedno kriptografiju i kriptoanalizu.

Postoje dve osnovne vrste šifara sa ključem. Simetrične i asimetrične šifre. Simetrične šifre, poznate i kao šifre sa tajnim ključem, koriste jedan te isti ključ i za šifrovanje i za dešifrovanje podataka. Simetrične šifre mogu da rade bit po bit(bajt po bajt) sa ulaznim podacima, kada se nazivaju šifre toka, ili sa blokovima podatka, kada se kaže da su to blokovske šifre. Asimetrične šifre, koje se još zovu i šifre sa javnim ključem, koriste dva različita ključa. Javni i privatni ključ. Poruka se šifruje javnim ključem, a zatim je dešifrovanje moguće jedino privatnim ključem.

U zavisnosti od toga na koji način šifra obrađuje ulazne podatke, razlikuju se supstitucione i transpozicione šifre. Supstituciona šifra svaki element(slovo) ulaza, zamenjuje nekim drugim(ne uvek istim) elementom. Kod transpozicionih šifara, elementi ulaza ostaju isti, ali im se menja raspored.

Jednosmerne heš funkcije

Jednosmerne funkcije nisu same algoritmi šifrovanja, ali su sastavni deo gotovo svih šifara. To su funkcije koje je relativno lako izračunati, ali jako teško naći inverznu funkciju. Lako je razbiti prozor, ali gotovo je nemoguće od komadića sastaviti prvobitni oblik. Da li „prave“ jednosmerne funkcije u matematičkom smislu postoje, ne zna se niti postoji dokaza za to. Primenjena kriptografija koristi jedan poseban oblik jednosmernih funkcija. Jednosmerne heš funkcije. Heš funkcija za ulaznu, originalnu poruku, daje vrednost fiksne dužine, nazvanu heš. Na taj način, dobija se digitalni „otisak prsta“ originalne poruke. Kako ove funkcije ulaznu poruku preslikavaju u vrednost fiksne dužine moguće je da postoje dve različite poruke koje imaju jednaku heš vrednost. Očigledno je da ove funkcije nisu bijekcije, te da nisu ni prave jednosmerne funkcije. Međutim njihov rezultat je dovoljno dobar za primenu u kriptografiji. Naime, ako je heš dužine 160 bita, tada je verovatnoća da dve poruke imaju jednaku heš vrednost jednaka 1:2^160.

SSL

Da bi se uspostavio siguran komunikacioni kanal između dva računara, potreban je nekakav sigurnosni protokol. Jedan takav protokol, koji dodaje sigurnost u TCP/IP model, je dobro poznati SSL – Secure Socket Layer. Konkretno SSL nudi:

Privatnost. Sve poruke između dva računara šifrovane su simetričnom šifrom.
Proveru identiteta. Identitet obe strane može da se proveri(klijent i server).
Pouzdanost. Protokol proverava integritet poruka.

Funkcionalno SSL se sastoji iz dva protokola: SSL Handshake-a i SSL Record-a. Handshake uspostavlja sigurnu sesiju između dve strane. Identifikuje računare, bira konkretan protokol za šifrovanje i razmenjuje ključ sesije kojim će nadalje biti šifrovane sve poruke. SSL Record obavlja samo šifrovanje komunikacije. Posebna snaga ovog protokola ogleda se u tome što se sam ključ sesije, koji razmenjuju dve strane, šifruje javnim ključem. Sa druge strane relativna brzina proizilazi iz činjenice da se za komunikaciju koristi simetrična šifra.

Najpoznatija primena SSL-a je HTTPS protokol. Uistinu HTTPS nije novi protokol, već je to stari obični HTTP, koji kao komunikacioni kanal koristi SSL.

Zaključak

Kako su neke teme ostale nedorečene u jednom od prethodnih tekstova, da pokušam da sada budem potpuno jasan. Ako želite da učite o ovakvim stvarima, upišite FIT. Ako želite efikasno, brzo, i studiranje koje vam daje praktično i upotrebljivo znanju, upišite FIT. Ako hoćete da učite o pravom programiranju, i da vas uči ekipa sjanih profesora i asistenata, upišite FIT. Uzgred, imao sam priliku da mi jedan od dole potpisanih autora knjige bude profesor…

[1] Sigurnost računarskih sistema i mreža, Mikro Knjiga 2007, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček, Borislav Đorđević, Marko Carić

[2] Primenjena kriptografija, prevod drugog izdanja, Mikro Knjiga 2007, Bruce Schneier

Pazite šta pišete?!

Fri, 21 Mar 2008 21:12:00 GMT

My name is ****** and I am the Human Resources Manager at ******. I recently came across your information on Facebook. I’m contacting you because ****** is hiring individuals who are experienced with web development and Ruby on Rails. It seems that you hold some of these qualities and we would love to hear more about you.

....nebitno.....

Our work environment isn’t like the stereotypical gaming-industry sweatshop. We work 40 hour weeks, have flexible vacation policies and you pick a workday schedule that works for you. We have a culture of camaraderie with a relaxed and sociable atmosphere.

....nebitno....

Odavno sam znao za pravilo „Pazite šta pišete, vaš budući poslodavac sigurno to čita“. Zato sam i počeo da pišem blog. Da bih pisao sve ono što mislim i što mi pada na pamet. Nemam nameru da pišem uštimovane, opeglane, podobne ili u bilo kom pogledu korektne tekstove. Da li zbog toga što ne zna srpski ili što mi je NY primarna mreža na Facebook-u, moj nesuđeni, jenkijevski, poslodavac se prevario i poslao mi gore navedenu poruku.

Sve to podsetilo me na situaciju od pre neku godinu, i na to kako hajr izgleda u Srbiji. Našao sam se tada, ni sam ne znam zašto(verovatno zbog radoznalosti), na razgovoru u jednoj lokalnoj softversko firmi(nije kod dinketa). Tada nisam pisao blog, ali me „gazda na firmu“, koji se uzgred predstavlja kao „pravoslavac koji slavi Svetog Nikolu“, odmah pročitao. Tehničko-tehnološki nije bilo zamerki, ali se ispostavilo da sam jako loš čovek. Da sam drzak. Da sam svojevoljan(valjda samostalan). Da ne poštujem nikakav autoritet niti „lanac komande“, ma šta to značilo. Da sam promenio ko zna koliko fakulteta, pa od mene ne može da se očekuje da ijedan posao dovedem kraju(ovde sam se zamislio). Da neko ko civilno služi vojsku sigurno nije normalan, a najmanje nije podoban za timski rad(na razgovoru, naravno pitaju za vojsku). Da živim sa majkom, te ne mogu da računaju da ću se posvetiti poslu, jer moram da brinem o mami(kakva bolest). Ovo je otprilike bio deo mog psihološkog profila. U razgovoru koji je više ličio na policijsko ispitivanje(falilo je samo da mi upere lampu u oči), drugi „islednik“ je stigao da mi održi lekciju o Serbstvu, o serbskoj vojsci, i tome kako je veliki fan SRS-a. Na kraju, ljubazno je saopštio kako u firmi ne žele pičkice kao ja.

Evo, rešio sam da do kraja zapečatim svoju karijeru u Srbiji. U svakom narednom postu, trudiću se da ni jednom domaćem poslodavcu ne padne na pamet da me ikada zaposli. Ionako imam nekoliko negativnih preporuka od uticajnih ljudi iz blogosfere…

Relative vs. absolute path

Sat, 01 Mar 2008 12:19:00 GMT

Nije mi jasno kada će, oni koji do sada to nisu, da shvate da u feed ne mogu da idu relativne putanje. Ako ste primetili da u nekim agregatorima nema slika u Vašim tekstovima, već se pojavljuju precrtani kvadratići, odgovor leži ovde:

Explanation
Some RSS elements are allowed to contain HTML, including links and images. However, if these links use relative URLs to point to resources, users of some news aggregators will not be able to click on them. And your images use the relative URLs, the images may not appear (since the news aggregator will be looking for the images locally on the user's hard drive, rather than on your web site).

Znači ne može:

već samo:

Odakle vam pravo?

Sat, 23 Feb 2008 19:12:00 GMT

U državi u kojoj je normalno zgaziti čoveka kao kera na ulici i ne odležati ni dan zatvora zbog toga, svi smo se složili da bi dve "krave", trebalo da trunu na robiji. U državi u kojoj sudski procesi traju po dvadeset godina, potreban nam je bio jedan dan, da osudimo Maju i Jovanu.

Gde ste bili svi vi koji sudite, kada je onaj što ga danas vodaju ko mečku po Srbiji, ubio Branislavu Rebić. Da li najk patike vrede više od života ove devojke. Gde ste bili da osudite ovog zlikovca. Da li za najk patike sledi pet godina u zatvoru, a za zgaženog čoveka počasno mesto na bini. Počasno mesto i počasti od onog bolesnika, koga neki zovu premijer, a koji je prekjuče ubio najmanje jednog čoveka. Niste bili glasni da ovog bolesnika oterate na robiju zbog ubistva sa umišljajem. Ili beše duševni bolesnici ne podležu krivičnoj odgovornosti. Gde ste bili kada je trebalo da organizujete moleban za Branislavu. Ili ona nije zaslužila da se za nju molite.

Neka vas je sve sramota. Sve vas koji dajete sebi pravo da sudite, jer ga najmanje imate. Sve vas koji mislite da bi ovo umalo bio veličanstven skup, da ga Maja i Jovana nisu pokvarile. Treba da se stidite što ove devojke nazivate kravama i kurvama, a ubice zovete herojima. Zar iko ko živi u državi koja je počinila genocid ima moralno pravo da nekoga zove lopovom, kravom i kurvom.

Samo da njih dve oteramo u zatvor, pa smo sve probleme rešili.

Žao mi je što sam uvredio familiju životinja ursida, poredeći je sa najvećim ljudskim ološem koji postoji. Žao mi je i što nemam da postavim sliku Branislave. Na Google pretrazi slika za ime ove devojke, izlaze fotografije njenog ubice...

Idem mirno ulicom i vodim psa sa sobom...

Thu, 21 Feb 2008 15:18:00 GMT

...ili, trekbekovi ne umiru tako lako.

Jednog mog poznanika(Bosiljkiću, ako čitaš javi se), devojčica iz komšiluka je upitala: "Čiko, zašto izgleda tako staro? Jel će da umre?". Šta je trebalo, da udari detetu šamar zato što ne zna da je to štene šar-peja. Da li je devojčica nosila tange ne znam. Da li su joj sise bile na izvol'te, ni to ne znam.

Kada sam pročitao tekst, mislio sam da tako nešto može da napiše samo monstrum sa slike(vidi levo). Jer, šta to ima nenormalno sa omladinom koja jedno drugome sede u krilu na klupi u parku, i žvalave se. Ne znam šta može da se zaključi o nekome, ko svog partnera drži za određeni deo tela. Ja ne mogu da zaključim ništa. Drugi mogu da zaključe da je taj neko srbenda, primitivac, neznalica, neobrazovan, mafijaš, da sluša Cecu, da je u kurcu zbog Kosova, da mu je ćale gubitnik tranzicije i ne znam šta sve još. Jedino da nismo čuli deo, u kome se pominje da je taj momak imao četničku šubaru sa kokardom na glavi, a da je devojci na sisi bila istetovirana svastika.

Možda svi treba gospođici T. da ostavljaju samo komentare tipa: "...joj, baš si loodaaaača...". Ne, nije to ulizički i licemerno. Nije nikako. Ili pak kad se na ulici pojavi gospodin Herkul(ili beše Hektor, žao mi je psa, nije ništa kriv), svi treba da se pouseravaju i stanu mirno?

Evo, ja priznajem, glup sam. Ne znam šta je štene a šta rasa. Ne znam ni ko je kriv za to. Da li mama i tata, ili moja učiteljica. Nisu me naučili. A sada možete svi kolektivno da počnete da me prezirete, pošto smo utvrdili da sam neznalica i da mi nedostaje pameti.

Samo pre toga, Vama gospođice T. dajem nulu za tekst. Za tekst, za brisanje komentara i za naknadnu korekciju sadržine. Sada je još gore...

Šajkača diplomatija

Tue, 19 Feb 2008 16:48:00 GMT

Heroku: Rails u brauzeru

Mon, 18 Feb 2008 16:31:00 GMT

Prosto rečeno, Heroku je Rails razvojno okruženje u pretraživaču(jel sad bolje?). Nešto preciznije, Heroku je kompletna, web zasnovana, code/deploy/run platforma za Rails aplikacije. Ili, sve na jednom mestu. To znači da nove Rails aplikacije kreirate kroz web interfejs. Tako napravljene aplikacije možete da menjate kroz IDE u samom brauzeru. Kako sam skeptičan po pitanju složenijih web aplikacija, ovaj IDE je prevazišao moja očekivanja. Svakako nedostaju neke napredne opcije kao code completion, ali je editor i pored toga potpuno upotrebljiv. Dovoljan je jedan pritisak na dugme pa da pokrenete ovako napravljenu aplikaciju, koja je odmah dostupna na webu.

Svi drugi aspekti razvoja Rails aplikacije su identični. Kao da pišete kod na svojoj lokanoj mašini. Tako imate i pun pristup Rails konzoli, Rake zadacima i logovima aplikacije.

Zanimljivo je i šta se krije ispod haube. Autori Heroku-a kažu da cela platforma leži na Amazon EC2 osnovi. Tvrde da zahvaljujući tome, imate pristup neograničenim resursima i skalabilnosti. Ja sam se malo igrao, i sve ovo izgleda sjajno. Pitanje je samo kako bi se sistem ponašao u realnim uslovima i pod realnim opterećenjem. No za to treba sačekati da Heroku izađe iz beta faze, i da zaživi kao deo neke prave aplikacije.

Zaista sam oduševljen idejom. Ono što je Rails za Ruby, to je Heroku za Rails. U ostalom, probajte sami.

Čestitam!

Sun, 17 Feb 2008 15:58:00 GMT

Čestitam svim građanima Kosova.

Čestitam na istrajnosti koju ste pokazali u borbi za svoja prava i slobodu. Čestitam na uzdržanosti onda kada ste bili najviše ponižavani. Čestitam na hrabrosti koju ste imali da ustanete protiv policijsko-nacionalističkog terora. Čestitam u odlučnosti da ne budete građani drugog reda. Čestitam, zaslužili ste svaki pedalj svoje države.

Čestitam, i želim vam uspešnu evropsku budućnost.

Petar Petrović

Mon, 11 Feb 2008 23:57:00 GMT

Šta povezuje sve ove ljude:

Juan Perez, Hans Meier, Ivan Ivanov, Ivan Horvat, Pedro Perez, Giorgos Tade, Mario Rossi, Petar Petrovski, Si Anu, Joe Borg, Jan Jansen, Fulano de Tal, Juan Lopez, Ion Popescu, Janez Novak, Tommy Atkins,....

Svi oni u svojoj zemlji su nešto, što Amerikanci zovu John Doe(ili Jane:-)).

PS: Ovaj tekst ima svrhu, jedino da linkuje na ovaj blog. Da, gosn-crkveno-nemanja mi zaista ide na onu stvar. Njega je Pero, već dobrano apsolvirao pa da pomenem i njega(Peru)...

Multitasking nas zaglupljuje

Wed, 30 Jan 2008 21:14:00 GMT

Naravno, mislim na sposobnost ljudi da naizmenično obavljaju više poslova, prelazeći sa jednog zadatka na drugi i opet nazad, sve u kratkom vremenskom intervalu. Ko je čitao makar uvodno štivo iz arhitekture računara ili operativnih sistema, zna koliko je context switch skupa operacija. Izgleda da je stvar sa našim mozgom jednaka.

Ovaj problem posebno je izražen u današnjem okruženju informacionog overload-a, u kome smo osuđeni na računare, mobilne telefone, kamere i koje kakve uređaje, koji nam život čine lakšim. Bar bi tako trebalo da bude. Međutim, mesto da nam svi ovi gedžeti poboljšaju kvalitet života, postali smo robovi tehničkih dostignuća. Na način na koji niko nije moga ni da predvidi, veštačka inteligencija zavladala je svetom. Ostvarivši tako sve one slutnje SF horora o „dominaciji mašina“. Kao i virus, sa pre bi moglo da se kaže manjkom, nego viškom inteligencije, fenomen nazvan gedžet razjeda savremenog čoveka.

Mobilni telefon koji bez ikakvog pravila, i uvek u trenutku kada radite nešto važno, zvoni. PDA koji svakih pet minuta odvlači pažnju na sebe. RSS feed koji, više ni ne znam preko kog uređaja čitate. Da ne pominjem, kakvo je stanje kada se stigne do desktop-a. Ukoliko se od svih ovih smetnji uopšte i dokopate tastature. Tu teror tek počinje. Prvo i obavezno, otvorena mail aplikacija, koja Vas tera da svakih 30 sekundi, klikćete na Send/Receive, iako je mail klijent podešen da u pravilnim vremenskim intervalima sam to radi. 30 stranica koje kakvih help-ova. 7 instanci IE-a(upišite ovde Opera, Firefox, Safari, šta god) svaka sa po najmanje 15 otvorenih tabova. 3 otvorena Word dokumenta, koja nikako da otkucate. I na kraju, ako se nađe vremena da uradite checkout i otvorite IDE.

Meni ne treba nikakvo naučno istraživanje i potvrda lekara, da bih znao da ovo nije zdravo. Da bih znao, da ovakav način rada maksimalno iscrpljuje i dovodimozak do krajnjih granica izdržljivosti. Kakva je fiziološka i psihološka osnova ovakve reakcije čovekovog tela, na kraju nije ni bitno.

Da li rešenje postoji? Najveći problem je utvrditi problem. Tj. postati svestan činjenice da je bolest prisutna. Kada budete uspešni sa dijagnozom, rešenje je blizu. Malo discipline može lako da reši sve muke.

1. Ne klikćite neprestano i bez ikakve potrebe iz jednog u drugi prozor.

2. Svu pažnju usmerite na ono što trenutno radite.

3. Ne prekidajte to što ste počeli, dok zadatak ne dovedete do kraja.

4. Konsultujte drugi prozor, samo kada to zaista morate.

Možda Vam sve ovo zvuči banalno, ali pokušajte da poštujete sva ova pravila i ubrzo bi trebalo da vidite napredak u svojoj produktivnosti(kako mi samo ovo zvuči socijalistički). Za početak, ja sam uspeo ovaj tekst, da otkucam u jednom dahu.

PS: Kao što vidite ne gledam TV duel

PPS: Tekst ide u kategoriju programiranje, u nedostatku boljeg izbora…

Sedi Tadiću, jedan

Fri, 25 Jan 2008 21:43:00 GMT

Neki analitičari smatraju da je danas FSB moćniji nego što je to KGB bio nekada, pre svega zato što se više ne nalazi pod kontrolom Komunističke Partije. Jedan bivši obaveštajac KGB-a tvrdi sledeće: „U sovjetskoj Rusiji KGB je predstavljao državu u državi. Danas, bivše glavešine KGB-a upravljaju državom. Raspolažu sa 6000 nuklearnih bojevih glava, poverenih 50-tih KGB-u. Takođe, upravljaju strateški važnom industrijom nafte, sada ponovo nacionalizovanom od strane Putina. Naslednik KGB-a, sada prekršten kao FSB, još uvek ima pravo da elektronski prati i prisluškuje građane, kontroliše političke grupacije, pretražuje stanove i kompanije, infiltrira se među članove savezne vlade, osniva svoje korporacije kao paravane, sprovodi istrage, i vodi sopstveni zatvorski sistem. U eri sovjetske Rusije, na 428 građana dolazio je jedan agent KGB-a. Danas, Putinova Rusija ima jednog agenta FSB na svakih 297 građana.“

Prema nekim mišljenjima, FSB je danas vodeća politička sila u Rusiji, koja je došla na mesto i zamenila nekadašnju Komunističku Partiju. Drugi, šta više, tvrde da je FSB postala međunarodna kriminalna organizacija koja pomaže i učestvuje u terorističkim akcijama i organizovanom kriminalu, u cilju postizanja svojih političkih i ekonomskih interesa, umesto da se bori protiv terorizma i kriminala. IZVOR: Wikipedia.

Ako ne vidite kakve ovo ima veze sa nama, ja ću vam reći. Da li 3. Februara treba da izađete na izbore i glasate za onoga ko je državu upravo prodao ovoj korporaciji u ekspanziji. Ili pak, za onog drugog koji se čak ni ne trudi da sakrije svoje divljenje i želju da postanemo Ruska provincija. Osim što se prvi ponaša kulturno, ja ne vidim nikakvu razliku između njih. Kada ovaj prvi skine rukavice, ostaje samo običan nacionalistički fanatik, jednak onom drugom.

Zato, ne dozvolite da vam prodaju priče o Evropi. Priče da je ovo pitanje, „biti il’ ne biti“. Ne dozvolite upravo onima, koji su jedini krivci za to što nećemo ući u EU.

Neka bude jasno, u Evropsku Uniju nećemo ući, ne zato što će TN postati predsednik, već zato što za prethodnih 7 godina nismo uspeli da se civilizujemo. Podsetio bih da su pregovori sa EU prekidani kada TN uopšte nije bio predsednik. Da u EU nećemo ući, zato što nam u sudovima sede iste one Miloševićeve, korumpirane, sudije. Zato što u policiji rade isti oni Miloševićevi batinaši. Zato što na ulicu nismo najurili one iz lokalne podružnice, gore pomenute firme. Zato što nismo pohapsili i predali ratne zločince. Da li treba da podsećam ko sve sedi u vladi. Ima milion drugih razloga, ali nikako ne ovaj koji pokušavaju da nam podvale.

PS: Pošto danas svi pričaju o tome, ja neću uzeti svoje besplatne akcije. Ne dozvoljavam da me vređaju i ponižavaju na taj način.

Kako se (ne)kupuju glasači

Wed, 23 Jan 2008 12:58:00 GMT

Glasove možete da kupite na dva načina. Jedan, probajte da zaplašite birače(ovo je radio Milošević). Dva, kada ovo ne upali, moraćete da odrešite kesu(i ovo je radio Milošević). Najbolje je da kombinujete oba pristup. Ponudite biračima besplatne akcije, a onda ih zaplašite da ih neće dobiti ako ne glasaju. Samo vodite računa da ne zaboravite da im kažete i za KOGA da glasaju. Kada zaista padnete u očajanje, isplatite penzije 5 dana pre roka. Ponovo, vodite računa da skrenete pažnju na onoga koje zaslužan za ovako velikodušni dar.

Kako je sve ovo radio, pomenuti, SM ne znam šta aktuelnog predsedničkog kandidata razlikuje od njega(SM-a).

Elem, nije to tema moje priče. Tema je naša javnost koja je jako uzrujana ovih dana. To se može videti i po reakcijama, što bi se reklo, u domaćoj blogosferi. Međutim, svi ti krici, vapaji, pozivi u pomoć i apeli na moju savest, ne ostavljaju ama baš nikakav efekat. Nisam ni malo uzbuđen, šta više, jako sam relaksiran ovih dana. Duboko analizirajući razloge svoje letargičnosti, došao sam do sledećeg zaključka. Prvo, uz rizik da me neko optuži da sam radikal, smatram da predsednička funkcija nema ama baš nikakav značaj. Drugo, siguran sam da TN neće voditi rat, ali neću to analizirati ovde. Treće, drugi kandidat mi je toliko gadan, da prosto ne vidim razliku između njega i onog prvog. I četvrto, ali najvažnije, zabole me i za o ovu zemlju i za to šta će biti sa njom. Jednostavno kod mene ste potrošili sve kredite i prokockali sve šanse da se civilizujete.

U društvu tradicionalno tolerantnom na političke nekorektnosti, reći ovako nešto krajnje je neprihvatljivo. Ovakvo ponašanje ravno je uvredi. Nije uvredljivo u pogrdnom smislu reći nekome da je peder ili katolik, ali reći da u ovoj zemlji nema nade, isto je kao i opsovati majku. Kada god bih počinjao tekst na ovu temu, u glavi mi se palila lampica autocenzure. Ovoga puta sam rešio da budem krajnje iskren. Dragi moji prijatelji, SREĆA JE ZAKON. Potražite je negde drugde, ona ne stanuje ovde.

Zato ja u drugom krugu ne glasam(nisam izašao ni u prvo, ali nećemo o tome). Na neki bolestan način, potajno priželjkujem da pobedi TN. Bar ću imati razlog više, zašto sam otišao(DISCLAIMER: Moj stav nije inspirisan aktuelnim političkim dešavanjima. Da budem krajnje nekorektan, kako reče Dragan Jovanović u Profesionalcu: „Ma nije Sloba kriv, mi smo govna...“).